U februaru 1979., arteriovenske malformacije (AVM) V.C. prvi put su iskrvarile. Osećala je ekstremni bol u vratu, telo joj se treslo od grčeva otprilike sat vremena, a desna strana njenog tela je utrnula. Roditelji VC mislili su da je povredila kičmeni pršljen.
Nakon nekoliko dana bez poboljšanja, roditelji VC su je odveli kod kiropraktičara. Kiropraktičar im je sugerisao da vide neurologa. Na njen rođendan VC je stigla u bolnicu i stavljena je u uređaj za rastezanje da ublaži pritisak na njen skeletni sistem. U sledećoj nedelji VC je je urađena Lumbalna punkcija, koja je pokazala krvarenje u kičmenoj moždini, pa su lekari predložili istraživačku operaciju. Lekari su verovali da će desna strana VC biti paralizovana za ceo život. Njeni roditelji su odbili istraživački zahvat i odveli je kući. Tokom godinu dana oporavljala se od krvarenja i pokušavala je živeti što je više moguće normalno, uvek sa tamnim oblakom neizvesnosti šta sutra donosi.
